Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu za 16. „Noć muzeja“ pripremio spektakl Slajdovi od 100.000 dolara u 3D projekciji!

Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu priprema za 16. „Noć muzeja“ pravi spektakl! Posetioci će 18. maja, od 16 sati do ponoći, prvi put moći da vide 3D projekciju slajdova iz stereoskopskog atlasa anatomije čoveka i originalni 3D projektor, preteču prvih kompjutera, koji je kao patent prodat filmskoj industriji!


Noć muzeja
Digitalni sto sa učitanim seciranim ljudskim telom američke firme Anatomaž bio je na probnom korišćenju u Institutu za anatomiju, Foto: privatna arhiva

Celu kolekciju slajdova sa projektorom, vrednu oko 100.000 dolara, dobio je 1990. na poklon prof. dr Milan Milisavljević, upravnik Muzeja anatomije čoveka, od dr Branislava Vidića, profesora anatomije na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, tokom svog studijskog boravka u Americi.

- Autor atlasa seciranih ljudskih tela je dr Dejvid Baset, profesor anatomije medicinskog fakulteta u Sijetlu. U saradnji sa Vilijamom Gruberom, pronalazačem vjumaster sistema, izradio je stereoskopske slajdove. Projektovanjem na ovaj način, serija uparenih slajdova dobijala je bogatstvo detalja, što je u anatomiji veoma značajno. Njegov izuzetan rad čini kolekcija od 1.547 uparenih slajdova ljudskih tela sa legendama, koja je objavljena 1962. u 24 knjige. Autor je za sve to, uz pomoć tri umetnice, utrošio 17 godina rada! Dr Baset je sam secirao tela, izuzetno vešto i brzo, i to na poslu i kod kuće u garaži. Nažalost, stalna izloženost formalinu imala je toksično dejstvo na pluća, pa je vrlo brzo po objavljivanju atlasa preminuo! Za projekciju ćemo koristi originalni stereo projektor iz 1962. godine i individualne stereo naočare, koje se koriste za prikazivanje 3D filmova - kaže za „Alo!“ prof. dr Milan Milisavljević.

Noć muzeja
Posetioci 16. Noći muzeja videće projekciju slajdova iz stereoskopskog Atlasa anatomije čoveka dr Baseta iz 1962. godine, Foto: privatna arhiva

U holu Instituta za anatomiju postavljena je stalna izložba originalnih crteža na papiru iz zbirke anatomskih tabli „Miljanić-Franc“. Crteže velikog formata izradio je Ipolit Franc, najtalentovaniji francuski medicinski ilustrator tog doba, a vredna kolekcija od 36 medicinska crteža iz 1920. godine ima 99,7 kvadrata. 

Glava kurtizane Mate Hari u gipsu

Muzej anatomije čoveka na Institutu anatomije sadrži i zbirku od 16 starih mulaža, anatomskih modela od gipsa, koja je nastala 1920. u Parizu. Najveće interesovanje uvek izaziva mulaž koji se pripisuje poznatoj igračici i kurtizani Margareti Gertrudi Zele, poznatijoj kao Mata Hari. Posle optužbe za špijunažu i streljanja u Vinsensu, njeno telo je obrađeno formalinom, secirano i čuvano u Muzeju anatomije u Parizu, odakle je nestalo. Glava sa crvenom kosom i vrat su odvojeni od trupa i poslužili su za izradu modela od gipsa koji se nalazi u vitrini u Beogradu.

- Rešenjem Muzeja nauke i tehnike, crteži su svrstani u kulturno dobro kao najstarija nastavna zbirka Medicinskog fakulteta u Beogradu. Zahvaljujući novcu koji je fakultet dobio od Ministarstva kulture i informisanja, do sada je završena konzervacija 14 tabli. Upravo je objavljena lista odobrenih projekata za 2019. i dobili smo novac za obnavljanje još šest slika. Zbog nedostatka većih sredstava, 16 tabli će do daljeg ostati nezbrinuto. Velikim zalaganjem dr Jelene Jovanović Simić, kustosa Muzeja nauke i tehnike i Muzeja Srpsko lekarskog društva, pokrenulu smo i akciju osnivanja Muzeja Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji bi objedinjavao više postojećih muzejskih kolekcija - kaže dr Milisavljević i navodi da su nedavno ugostili grupu studenata medicinskog fakulteta iz Amsterdama. 

- Bili su 6. marta kod nas u gostima. Posetili su naš Muzej i kompjutersku učionicu. Na zidu su videli „Čas anatomije dr Nikolasa Tulpa“, najveću reprodukciju Rembrantovog dela, i bili su oduševljeni. Mural je naslikao naš restaurator Milan Milosavljević bojama u spreju - navodi dr Milisavljević i dodaje da Muzej anatomije čoveka napreduje zahvaljujući angažovanju kolega sa Medinskog fakulteta.

Noć muzeja
Studente medicine iz Amsterdama oduševila je najveća reprodukcija Rembrantovog Časa anatomije u učionici Instituta za anatomiju, Foto: privatna arhiva

- Veliku zahvalnost dugujemo šefu katedre za anatomiju prof. dr Laslu Puškašu i upravniku Instituta za anatomiju „Niko Miljanić” u Beogradu prof. dr Branislavu Filipoviću za stalnu podršku svim dešavanjima na Institutu za anatomiju i uvođenju inovacija, kao što su plastinirana ljudska tela, koja su nam neophodna za praktične vežbe anatomije - zadovoljno kaže dr Milisavljević.      

Digitalni sto od 80.000 evra

Muzej anatomije čoveka je 27. februara dobio na probno korišćenje digitalni sto američke kompanije „Anatomaž“ sa učitanim seciranim lešom. Studentima se pružila prilika da bez odlaska u biblioteku i korišćenja atlasa zumiraju sve detalje na telu i prave presek bilo kog nivoa i ravni. Profesor dr Milan Milisavljević kaže da je sto tehnološki najnapredniji virtuelni sistem za edukaciju iz anatomije, ali da ih je obeshrabrila cena od 80.000 evra.

 

U centralnoj prostoriji Muzeja anatomije čoveka je stalna postavka seciranih organa i delova tela, zbirka kostiju i serija preseka glave i tela. Osteološka zbirka sadrži delove oko 1.000 lobanja koje je 70. godina prikupio prof. dr Marjan Bošković. Zbirka starih dijapozitiva na staklu iz 1920. godine ima više od 2.000 fotografija anatomskih disekcija. Sačuvan je i originalni epidijaskop kojim su ove ploče projektovane studentima. Digitalizacija ovog ogromnog materijala čeka bolja vremena i trenutno je nedostupna. Izložena su i 62 anatomska panoa većeg formata iz sedamdesetih godina slikarke Milice Dinić, koja je provela radni vek na anatomiji kao medicinski ilustrator. 

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi