DEŽURNI SEIZMOLOG ODGOVARA Čeka li Srbiju jak zemljotres?

Goran Krunić, dežurni seizmolog, napominje da su zemljotresi nepredvidivi i da pravilnosti nema.

Beograd, policijski čas
Beograd, policijski čas, Foto: Alo/Masanori Jošida

U proteklih mesec dana bilo je zemljotresa u drugom delu Hrvatske - Kninu i Dalmaciji; Zagreb je razoren pre 140 godina, jedan strašniji primer zabeležen još ranije.

Nakon što je juče rano ujutro Zagreb pogodila serija potresa, sa najjačim udarom magnitude 5,5 koji je zabeležen u 6.24 časova, a u kojima je teško povređena 15-godišnjakinja i u kojima je pričinjena šteta na 66 objekata i 23 automobila, obratili smo se Seizmološkom zavodu Srbije sa pitanjem da li postoji opasnost od zemljotresa u Srbiji.

Dežurni seizmolog Goran Krunić rekao je za Telegraf.rs da pravilnosti ne postoje, da je seizmička aktivnost u regionu stalna, da je duž jadranske obale u Grčkoj, Albaniji i Italiji još jača, ali da nije povećana. Na primerima iz regiona, koji sežu čak u 17. vek, otkrio nam je da su neka mesta u široj okolini istorijski poznata kao potencijalno seizmička zona.

- Ne može niko to sa sigurnošću da kaže. Seizmička aktivnost u regionu je stalna. U Hrvatskoj je bilo zemljotresa i u proteklih mesec dana, ali u Kninu i Dalmaciji, s tim što se neki put manifestuje samo na instrumentima, neosetni su, a Zagreb kao područje pogođeno zemlljotresom, poznato je istorijski. Juče se mogao čuti podatak da je ovo je najjači zemljotres na tom području u poslednjih 140 godina. To znači da je zemljotres pre 140 godina razorio Zagreb - rekao nam je dodajući podatak da je sinoć zabeležen zemljotres u Kniću, nedaleko od Kragujevca, ali da on nema veze sa zemljotresom u Zagrebu.

Pored toga što su zemljotresi nepredvidivi, svedoči Krunić, zaključci o pravilnostima se ne mogu izvesti ni iz prethodnih iskustava.

- Kad je bio zemljotres u Draču, istog dana se desio u Nevesinju - navodi zanimljivu slučajnost: - Pre razornog zemljotresa u Kraljevu iz 2010, seizmičke aktivnosti na tom području nije bilo godinama. Nije bilo ni slabijih zemljotresa koji bi ukazali na to šta bi moglo da se desi u Kraljevu.

Navodi i da je u Srbiji bilo primera i sa "najavama", ali da se očekivanja nisu ostvarila. Pre 15-ak godina zabeležena je, iz ugla stručnjaka, interesantna seizmološka aktivnost u zapadnoj Srbiji.

Beograd, policijski čas
Beograd, policijski čas, Foto: Alo/Masanori Jošida

- Mi imamo iskustvo da je na području Maljena, planine južno od Valjeva, kada je u jednom mesecu za dva dana bilo 32 sitnija zemljotresa, to znači do magnitude 2,3 jedinice Rihterove skale. Očekivali smo zemljotres za dan, dva potom, a ništa se nije desilo sve do proleća. Tek u aprilu bio je zemljotres magnitude 4,6 - kaže dodajući da nema zakonomernosti.

Sa istom poentom vraća se na primer Albanije u kojoj je usled zemljotresa jačine 6,4 stepeni Rihterove skale 26. novembra u 03.55 časova, nastradala 51 osoba, dok je više od 900 ljudi povređeno, ističući da nije bio nenajavljen.

- Pre glavnog udara, postajala je aktivnost mesecima - kaže ističući da je na potezu Grčka - Albanija - Italija podrhtavanje tla stalno, te da je i jutros u kopnenom delu Grčke zabeležen zemljotres magnitude 3,9.

Da jaki zemljotresi u Hrvatskoj nisu novost ilustruje i primerom Dubrovnika.

- Katastrofalan zemljotres se desio 1667. Srednjevekovni grad i okolina su potpuno srazrušeni, promenjen je izgled zemljišta. To su zone koje su poznate po tome - rekao nam je.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi