OD PRODAJE PIRATSKIH KASETA DO MEDIJSKOG MONOPOLA Šta se zapravo krije iza "kupovine" Kopernikusa i ko je Dragan Šolak?

Mesec dana pre nego što je kompanija Telekom Srbija obelodanila informaciju da je sa kablovskim operaterom Kopernikus postigla dogovor o akviziciji, deo medija i društveno-političkih aktera započeo je hajku protiv tog poslovnog poteza.

Dragan Šolak
Dragan Šolak, Foto: Printscreen Youtube

Kompanija Kopernikus je svoj razvoj započela osnivanjem televizijskog kanala, da bi svoj portfolio dalje širila otvaranjem novih tv kanala, ali i osnivanjem kablovsko-distributivnog sistema, poput SBB-a, Telekoma, Radijus vektora i sličnih firmi.

 

Mesec dana pre nego što je kompanija Telekom Srbija obelodanila informaciju da je sa kablovskim operaterom Kopernikus postigla dogovor o akviziciji, deo medija i društveno-političkih aktera započeo je hajku protiv tog poslovnog poteza.

Iako su u menadžmentu SBB jako dobro znali da Telekom pregovara oko kupovine manjih kablovskih operatera, prvi napad preko političara bliskih Draganu Šolaku i njegovom sistemu, krenuo je u smeru optužbi da Telekomova poslovna politika predstavlja nastojanje da se uspostavi posredna državna kontorla nad medijima što je predstavljalo lažnu optužbu koja je naročito potencirana upravo zbog njene izuzetne političke osetljivosti.

Te optužbe su bile forsirane sve dok Telekom nije zvanično saopštio da je ugovorio akviziciju trećeg po veličini operatera, ali ne i televizije, kada se fokus kritičara menja i usmerava na optužbe u pogledu postignute cene i navodne korupcije.

Činjenica da Telekom na tržištu učestvuje sa svega 15-20%, naspram najvećeg konkurenta SBB koji u svojim rukama drži 55% tržišta, nije sprečila pravu lavinu napada zasnovanih na lažnim vestima i nelogičnim konstrukcijama, u čemu je prednjačila Televizija N1 koja se nalazi u vlasništvu Dragana Šolaka, osnivača i vlasnika kablovske mreže SBB koji je svoje prve biznis korake napravio prodajući audio i video kasete devedesetih godina u Kragujevcu, da bi nakon niza partnerskih poduhvata sa poznatim investicionim fondovima, kojima su upravljali američki milijarder Džordž Soroš i bivši direktor CIA Dejvid Petreus, danas postao jedan od najimućnijih tajkuna u regionu.

Stekavši moćne pozicije i još moćnije saveznike, Šolak je u fokus daljeg razvoja svojih firmi stavio širenje medijskog političkog uticaja, radi eliminacije preostale konkurencije na tržištu i uspostavljanja apsolutnog monopola u jednoj od najprofitabilnijih i najbrže rastućih privrednih grana.

Još u toku pregovora o akviziciji Kopernikusa od strane Telekoma, mediji povezani sa Draganom Šoalkom i operaterom SBB započeli su kampanju sa ciljem da spreče Telekom da uspešno završi započete pregovore. Kampanji se vremenom priključio veliki broj medija, novinarskih udruženja, opozicionih političkih partija i pojedinaca. Učešćem u kampanji protiv Telekoma, a u korist uspostavljanja monopola jedne privatne firme na tržištu telekomunikacija, ova grupa organizacija i pojedinaca u praksi je demonstrirala interesnu povezanost sa poslovnim carstvima Dragana Šolaka i Dragana Đilasa.

Radi postizanja pomenutih ciljeva, televizija u vlasništvu Dragana Šolaka postala je bazična platforma za napade na konkurenciju njegovih firmi, a u kampanji koju je ona lansirala, svoj doprinos su dali i drugi povezani mediji i paramedijske strukture poput listova Danas, Vreme, NIN, te portala KRIK, BIRN, Istinomer... Posredstvom tih medija, veliki broj društveno-političkih aktera, opozicionih političkih partija i medijskih organizacija, demonstrirali su duboku interesnu povezanost sa Šolakovom poslovnom imperijom.

Tako su u odbranu Šolakovih poslovnih interesa redom stali njegov poslovni partner Dragan Đilas, ali i Boris Tadić, Zoran Živković, Dragoljub Žarković, Milan Ćulibrk, Dragoljub Petrović, Rade Veljanovski, Biljana Stepanović, Nedim Sejdinović, Demokratska stranka, Savez za Srbiju, Nova stranka, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), bivši guverner NBS Dejan Šoškić, Slobodan Georgiev (BIRN), Stevan Dojčinović (KRIK), Goran Ćirić, Goran Radosavljević i mnogi drugi.

Zanimljivo je da su svi novopečeni borci za "slobodno tržište" po pravilu ćutali dok je SBB sebi pripajao manje operatere, čime je postepeno uspostavio dominantan položaj na tržištu, kojim je u opasnost doveo opstanak svih ostalih tržišnih igrača, uključujući i kompaniju Telekom Srbija koja godišnje u državni buždet uplaćuje gotovo 150 miliona evra svoje dobiti.

Zvanična potvrda kompanije Telekom Srbija o akviziciji trećeg po veličini kablovskog operatera u zemlji, izazvala je, do sada nezabeleženu kampanju u javnosti koja je inicirana poslovnom odlukom nekog od tržišnih aktera. Iako su, pod maskom “stručne javnosti”, u toj kampanji učešće uzeli pojedini mediji, političari, novinarska udruženja i javne ličnosti, sve je više činjenica koje ukazuju da se iza orkestriranih poruka tog interesno povezanog dela javnosti, krije samo jedan akter, u liku kompanije SBB, trenutno dominantnog igrača na tržištu telekomunikacija u Srbiji, ali i regionu.

Iako je okidač za početak široke medijske hajke na poslovnu odluku menadžmenta srpskog Telekoma bilo saopštenje te kompanije, u kome je potvrđena informacija o akviziciji trećeg po veličini domaćeg operatera, komapnije Kopernikus Technology, do pokušaja sabotiranja postizanja dogovora došlo je nekoliko meseci ranije.

Kampanja protiv Telekoma Srbija započela je mesec dana pre nego što je objavljena vest o akviziciji kablovskog operatera Kopernikus. Još u ranoj fazi pregovora, u pokušaju da spreči postizanje dogovora o akviziciji, Televizija N1, povezana sa kablovskim operaterom SBB, objavila je saznanja da Telekom planira akvizicije nekoliko manjih kablovskih operatera u Srbiji Kampanja protiv Telekoma Srbija započela je mesec dana pre nego što je objavljena vest o akviziciji kablovskog operatera Kopernikus. Još u ranoj fazi pregovora, u pokušaju da spreči postizanje dogovora o akviziciji, Televizija N1, povezana sa kablovskim operaterom SBB, objavila je saznanja da Telekom planira akvizicije nekoliko manjih kablovskih operatera u Srbiji
Kampanja je započela kada je Televizija N1, povezana sa kablovskim operaterom SBB, objavila saznanja da Telekom Srbija planira akvizicije nekoliko manjih kablovskih operatora u Srbiji. “N1 nezvanično saznaje da je za ove operacije odvojeno nekoliko stotina miliona evra, kao i da je Telekom spreman da kablovske operatore sa kojima pregovara kupi i po mnogostruko većim cenama od tržišnih. Prema izvorima N1, u toku su pregovori za akviziciju jednog kablovskog operatora po ceni od blizu 200 miliona evra, iako se tržišna vrednost te kompanije procenjuje na oko 50 miliona evra”, naveo je N1 ne precizirajući o kojem operateru se radi niti na osnovu kojih parametara je izračunata njegova tržišna vrednost.

Nakon što je, reagujući na ovu vest, generalni direktor Telekoma Predrag Ćulibrk potvrdio da je ta kompanija u pregovorima sa određenim brojem kablovskih operatera i da planira akvizicije nekoliko kompanija u ovoj oblasti, kao i da Telekom ima finansijskih kapaciteta za te planove, N1 je krenuo u drugu fazu kampanje postavljajući javna pitanja Telekomu. Tako se, negirajući Telekomu pravo na tržišno poslovanje, N1 najpre upitala “zbog čega se kompanija sa većinskim državnim kapitalom odlučila na kupovinu drugih kablovskih operatora, umesto da razvija sopstvene kapacitete”. Podsećanja radi, u slučaju ranijih akvizicija, putem kojih je kompanija SBB stekla dominantno učešće na tržištu, slična pitanja nisu postavljana, već su se odluke menadžmenta te kompanije marketinški predstavljane kao novi iskorak u smeru daljeg razvoja telekomunikacionog tržišta i kvaliteta usluga koje se na njemu pružaju.

U slučaju povećanja tržišnog udela Telekoma, pak, N1 je nastavila sa postavljanjem “političkih” pitanja i plasiranjem isith takvih zaključaka. “Akvizicijom kablovskih operatora, Telekom, koji je u većinskom državnom vlasništvu, otvoriće snažnije vrata za mogućnost da država kontroliše koji će se televizijski kanali nalaziti u ponudi tih operatera. Suprotno evropskom zakonodavstvu i praksi da država izlazi iz kontrole medijskog polja, akvizicijom kablovskih operatora upravo se otvaraju nove mogućnosti kontrole od strane države”, upozorila je, navodno nezavisna, Televizija N1.

Istovremeno, nastupajući u ulozi PR službe SBB-a, ta televizijska kuća Telekomu je javno postavila dva pitanja: “Da li će kablovski operateri biti kupljeni po tržišnim cenama ili po mnogostruko većim, kako bi bili kupljeni po svaku cenu”, kao i "da li će Telekom, ukoliko kupi operatere koji u svojoj ponudi imaju TV N1, tu televiziju i dalje zadržati u ponudi ili će je iz ponude skinuti?"

U dostavljenom odgovoru, Telekom je saopštio da planirana akvizicija nije tajna i da je reč o legitimnom i uobičajenom poslovnom potezu. "Telekom Srbija je još pre dva meseca javno saopštio da planira akvizicije kablovskih operatera, kako bi kompanija ojačala svoju poziciju na konkurentnom tržištu. Tada nije bilo reakcije ni javnosti, ni očigledno nelojalne konkurencije, pošto je svima koji se bave telekomunikacijama jasno da je reč o legitimnom i uobičajenom poslovnom potezu, koji nije bio stran ni ostalim učesnicima na tržištu", podsetio je Telekom u svom saopštenju. Istovremeno, kompanija je ukazala na stvarnu pozadinu plasiranja netačnih i zlonamernih nezvaničnih saznanja.

"Pitamo se kako monopolističke namere može da ima kompanija koja trenutno ima 25 odsto učešća na tržištu distribucije televizijskog sadržaja, a ne kompanija koja već ima natpolovični udeo na istom tom tržištu", upitali su iz Telekoma i dodali da je zbog netačnih navoda na račun Telekoma Srbija, važno da javnost zna da je "u toku sprovođenje najznačajnijeg investicionog plana Telekoma Srbija, čijom će realizacijom Telekom doći do milion domaćinstava u Srbiji, najsavremenijom optičkom infrastrukturom".

"Stoga se još pitamo da li je to pravi povod za napad na Telekom Srbija i plasiranje netačnih informacija ili je razlog činjenica što ovih dana sve veći broj korisnika napušta konkurenciju i svoje poverenje ukazuje uslugama Telekoma Srbija", navedeno je iz Telekoma. Ta kompanija je istakla i da "nije odgovorila na pitanja televizije N1, jer joj N1 nije postavio nijedno pitanje", već je Telekom bio "prinuđen da reaguje na netačne informacije koje je plasirala N1, pozivajući se na nezvanične izvore".

"Pod kojim to drugim uslovima osim po tržišnim može da se obavi akvizicija na ovakvo konkurentnom tržištu, kao što je tržište telekomunikacija u Srbiji? Nama to nije poznato, jer uvek tržišno poslujemo. S obzirom na to da se televizija N1 poziva na nezvanične informacije o ceni kablovskih operatera, kojima se na neozbiljan način spekuliše i obmanjuje javnost, zamolili bismo kako televiziju N1, tako i ostale medije kojima je ova tema interesantna, da istraže na koji način je televizija N1 došla do zaključka da korisnik dominantnog operatora na tržištu distribucije televizijskog sadržaja, u ovom slučaju SBB- a, inače vlasnika televizije N1, vredi i do sedam puta više od korisnika ostalih operatera. S obzirom na to da je u toku proces prodaje SBB, televiziji N1 neće biti teško da utvrdi po kojoj ceni se prodaju, odnosno na koliko procenjuju vrednost svog korisnika, imajući u vidu da to mogu da pitaju svog vlasnika", stajalo je u odgovoru Telekoma, uz podsećanje da je nepristojno da televizija u vlasništvu najvećeg konkurenta pita za detalje poslovnih planova.

"Telekom Srbija ne razume zašto u ovom slučaju očigledno nelojalna konkurencija ima potrebu da spekuliše nezvaničnim saznanjima i neproverenim informacijama i na taj način obmanjuje javnost", zaključeno je u odgovoru, uz napomenu da kompanija Telekom više neće komentarisati netačne i zlonamerne navode.

Nakon dobijenog odgovora N1 je nastavila da ponavlja već postavljena pitanja, tvrdeći da kompanija u većinskom državnom vlasništvu “nije dala odgovor ni na jedno od suštinskih pitanja koja otvaraju saznanja N1”.

 

Pratite nas na Instagramu i Facebook-u

PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE!

Povezane vesti

  • Korisnik: goran
    07/12/2018 - 09:05
    Isti se uvek nadju i pronadju.
  • Korisnik: Dehan
    07/12/2018 - 08:51
    Ne biraju sredstva da dodju do cilja
  • Korisnik: Dehan
    07/12/2018 - 08:50
    Djilas bi sve da kupi ali ne moze
  • Korisnik: Nikola
    07/12/2018 - 06:13
    Šolak je Đilasovo "kučence" koje Đikija slepo sluša... Ni on kao ni Đilas nijedan dinar u svom životu pošteno stekao nije...
  • Korisnik: sv
    06/12/2018 - 22:27
    Djilas zeli sve medije pod svojom sapom al to proci nece
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi