MNOGI SMANJUJU EFIKASNOST, A NEKI IZAZIVAJU ZAVISNOST Vodite računa kakve lekove konzumirate i koliko najduže smete da ih koristite

Lekovi za smirenje su vrlo popularni u Srbiji zato što njihovo anksiolitičko i hipnotičko delovanje započinje brzo

Zlostavljani dečak na lekovima
Ilustracija, Foto: Suzana Z. Božinović

Ipak, njihova duža upotreba može im smanjiti efikasnost, ali i izazvati zavisnost. Na koji način ovi lekovi mogu da se koriste na bezbedan i pravilan način, objašnjava prof. dr Vladimir Janjić, psihijatar u Kliničkom centru Kragujevac.

 

- Benzodiazepini su sedativno-hipnotički lekovi čiji je glavni efekat smanjenje uznemirenosti, zabrinutosti, strepnje, straha. Takođe, smanjuju napetost, dovode do opuštanja mišića i u dovoljno visokoj dozi izazvaju san. Zato se ovi lekovi koriste u terapiji generalizovane anksioznosti, socijalne anksioznosti i paničnog, fobičnog i opsesivno-kompulsivnog poremećaja, anksioznosti nakon neke stresne situacije nesanice, depresije. Zbog smanjenja uznemirenosti i opuštajućih efekata na mišiće svoje mesto imaju i u tretmanu kardiovaskularnih bolesti i bolnih grčeva mišića – kaže prof. dr Janjić.

Dom zdravlja, lekar, doktor, čekaonica
Ilustracija, Foto: Alo/Rajko Ristić

Doktor upozorava da upotreba ovih lekova mora biti ograničena do četiri nedelje, a maksimalno do 12 nedelja. - Nikako se ne smeju uzimati „na svoju ruku“. Pogrešna je i povremena primena u pojedinačnim dozama, kao na primer, pola ili jedna tableta dnevno kada proceni pacijent. Lek se uzima ograničeno kontinuirano u dve do četiri doze. Ukoliko neki pacijenti iziskuju dužu primenu savetuje se promena leka iz ove grupe na bar tri do četiri meseca. Zbog toga što mogu izazvati pospanost, vrtoglavicu, psihomotornu usporenost, moraju se uvoditi uz postepeno povećanje doze, a tokom isključenja doza leka se postepeno smanjuje da ne bi došlo do ispoljavanja simptoma apstinencije – objašnjava prof. dr Janjić.

 

Među dostupnim benzodijazepinima kao što su alprazolam, dijazepam, bromazepam, lorazepam, klonazepam postoje razlike u brzini i dužini delovanja, efikasnosti, neželjenim dejstvima, navodi doktor.

- Za smanjenje zabrinutosti, strepnje, nemira, straha najpogodniji bi bio alprazolam jer brzo ispoljava efekte i najmanje je sedativan što pacijentu omogućava dobro dnevno funkcionisanje. Za stanja produžene anksioznosti i stanja praćena mišićnom napetošću, grčevima i nesanicom, dijazepam bi se mogao smatrati najdelotvornijim. Dijazepam je jedini benzodijazepin koji se nalazi na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije, što znači da ga svaka zemlja mora imati u svojim nacionalnim listama lekova – ističe prof. dr Vladimir Janjić, psihijatar u Kliničkom centru Kragujevac.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi