"ALO!" FELJTON - SEĆANJE NA JASENOVAC I HOLOKAUST Dečijim koncentracionim logorima upravljale časne sestre koje su decu ubijale uskraćivanjem hrane, mučenjem i fizičkom silom

Povod za objavljivanje feljtona o Jasenovcu su retki srpski diplomatski međunarodni odgovori na sve češću istorijski neosnovanu reviziju ustaških zločina. A u poslednje vreme bilo ih je čak dva.

Dragana Tomašević, Fondacija sećanje na Jasenovac i Holokaust
Dragana Tomašević, Fondacija sećanje na Jasenovac i Holokaust, Foto: Privatna arhiva

Jedan od njih je nedavno pojavljivanje Dragane Tomašević, direktorke londonske Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust, pred Američkim kongresom u Vašingtonu, gde je po prvi put u istoriji ove institucije održan govor o stradanju Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.     

- Sve što je negativno, patološko i zločinačko, što je i okarakterisalo hrvatski ustaški pokret u celini – kulminiralo je u Jasenovcu. Svojim sadizmom i zločinima ustaše su uspele da šokiraju čak i nacističke generale – izjavila je Tomaševićeva 21. novembra u Vašingtonu na tribini „Jasenovac: neizgovoreni genocid i holokaust 1941 –1945“.

Koljači Miško Ratković i njegov ustaški drug, 1941.
Koljači Miško Ratković i njegov ustaški drug, 1941. , Foto: Arhiva

Sam pomen Jasenovca na ovom mestu, u istorijskom smislu, predstavlja diplomatsku kapiju za dalje upoznavanje američkih predstavnika sa stradanjem Srba u 20. veku i stravičnom sudbinom našeg naroda koja se već 70 godina gura pod tepih. 

- Potičem od naroda čiji su leševi izgradili jedan od najvećih podzemnih gradova u Evropi a koji se zove Donja Gradina. On je deo jasenovačkog sistema koncentracionih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma u NDH koji se prostirao na 240 kvadratnih kilometara. A ogromno polje D. Gradine poslužilo je ustašama da u njemu naprave nepreglednu masovnu grobnicu. Do današnjeg dana D. Gradina je netaknuta, a procenjeno je da tu leži oko 400.000 tela.

Jasenovac, skeleti
Jasenovac, skeleti, Foto: Arhiva

Tomaševićeva je podsetila Amerikance i na jedinstvenu pojavu u čitavoj istoriji čovečanstva – dečije koncentracione logore – kojima su upravljale katoličke časne sestre koje su decu ubijale uskraćivanjem hrane, mučenjem, medicinskim oskudicama i fizičkom silom.

- Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu je donela Deklaraciju o genocidu u NDH, a koju je usvojila Narodna Skupština R. Srpske u kojoj je procenjeno da je preko 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i više od 80.000 Roma tamo izgubilo život. Procena je da je među žrtvama bilo i 110.000 dece mlađe od 14 godina. Tačan broj žrtava i njihova imena, međutim, nikada nećemo saznati. Pravoslavna crkva, koja je imala potpuniju arhivu i od lokalnih vlasti, na primer, bila je sistematski uništavana kao jedina institucija koja je čuvala tačne podatke o rođenjima, krštenjima, ženidbama i umrlima.

Direktorka Fondacije je i sama potomak preživelog čoveka čija je cela porodica ubijena hladnog februarskog dana 1942. 

Fra Filipović nije izolovani slučaj

Međunarodna komisija za istinu o Jasenovcu okupila je tokom proteklih nekoliko decenija imena preko 1.200 katoličkih sveštenika, monaha uglavnom franjevačkog reda i časnih sestara koji su bili direktno umešani u ubistva, mučenja i pljačke nevinih. Do sada mi nije poznato da je i jedna osoba iz katoličkog klera ekskomunicirana iz rimokatoličke crkve.

- Dvanaest hrvatskih ustaških vojnika na čelu sa franjevačkim fratrom Miroslavom Filipovićem – Majstorovićem započeli su krvavi pir u rudniku Rakovac, a završili u selima. U jednom danu su odneli više od 2.300 ljudskih života bez ijednog ispaljenog metka. Svaka žrtva susrela se oči u oči sa svojim ubicom, na sopstvenom kućnom pragu, pre nego što je hladnokrvno zaklana. Ustaše su podržali lokalni katolički seljaci, članovi zloglasne katoličke akcije zvane „Križari“. Čitava operacija je završena u roku od 9 sati. Desetoro dece je preživelo pokolj, od kojih je dvoje zarobljeno i odvedeno u logor Jasenovac.

Nakon pokolja, križari su se vratili da se osiguraju da su sve njihove komšije, članovi srpskih porodica mrtvi, spaljivali bi tela a potom bi pljačkali bogata srpska imanja. Za odanost, hrvatska ustaška vlada ih je nagradila legalnim prepisivanjem zemlje ubijenih pravoslavnih komšija. Nedugo posle pokolja u selima Šargovac, Drakulić, Motike i rudnik Rakovac, Fratar Filipović je otišao da komanduje Jasenovcem i pokoljima u odsustvu Maksa Luburića.

Vjekoslav Maks Luburić, upravnik logora Jasenovac
Vjekoslav Maks Luburić, upravnik logora Jasenovac, Foto: Arhiva

Na kraju govora Tomaševićeva je skrenula pažnju okupljenima da su, nakon završetka rata, preživeli bili prisiljeni da zajedno sa počiniocima žive zajedno, pod komunističkom parolom "bratstva i jedinstva".

Preživelo srpsko, jevrejsko i romsko stanovništvo onemogućeno je da otvoreno govori o ustaškim zločinima, a hrvatsko katoličko stanovništvo nastavilo je kao da se ništa nije dogodilo. Najmlađa članica EU se nikad nije suočila sa sopstvenom mračnom prošlošću, a 70 godina kasnije, mnogi naši preživeli i dalje žive u strahu.

- Upravo zato mnoge priče preživelih nikada nisu objavljene. Naši preživeli i njihovi potomci svakodnevno se suočavaju sa bestidnim pokušajima revizionizma hrvatske istorije i prečesto doživljavaju pretnje – upozorila je na kraju.

  • Korisnik: Luka
    14/02/2020 - 21:25
    Cestitke g.Tomasevic na hrabrosti da se u insttucijama Amerike progovori argumentirano i jasno o pocinjenim zverstvima nad srpskim narodom u drugom svetsskom ratu ,a nastavljeno1990.Tako otvoreno i hrabro mogla je uciniti samo zena.Otud i moje divljenje i poruka raznim historicarima u Srbiji,probudite se vec jednom ,jer o tragediji koju je dozivio srpski narod pod NDH treba se cuti do neba.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi