ISPOVEST KOJA TERA SUZE NA OČI Naš popularan pevač (37) BOLUJE OD NEIZLEČIVE BOLESTI! Povukao se sa scene, pije lekove i nema šanse da ga danas prepoznate! (FOTO)

Volele su ga sve generacije...

Bojan Tomović
Bojan Tomović danas, Foto: Printscreen

Poznati folk pevač Bojan Tomovic (37) priznao je da boluje od Bipolarnog poremećaja, teške, doživotne psihičke bolesti.

Obratio se svima koji pate od ovog i sličnih poremećaja kao pokušaj podrške i ispričao svoju priču:

"Bipolarni poremećaj mi je poprilično uništio život, brak, zdravlje, karijeru, ali i dalje se trudim da živim naravno uz terapiju koja mora da se pije godinama ukoliko ne želite da završite pre vremena jer statistike kažu da je najveći broj samoubistva zabeležen kod osoba koje boluju od bipolara. Saznao sam da imam bipolarni poremećaj kad sam imao 30 godina i već 7 godina živim sa tim i borim se, uz lekove i doktora, često je teško, preteško, nekad je super i kreativno ali ipak te nagle i ničim izazvane promene raspoloženja iscrpe i vas i sve oko vas.

Bojan Tomović
Bojan Tomović nekad, Foto: Printscreen

Sa 37 godina osećam se kao da imam 97 godina, toliko sam umoran od svega. Što je najgore Bipolar je često nasledan i iskreno se bojim da imam decu, da sutra moje dete na prolazi isto što i ja. U početku nisam prihvatao da samnom nešto nije u redu, mislio sam da mi je narav takva, jer ja od malena nikad nisam imao sredinu, uvek sam ušao iz krajnosti u krajnost, međutim kada mi je skoro 10 psihijatara potvrdilo dijagnozu f 31.6 bipolarni poremećaj rapid cycling, shvatio sam da moram da se suočim sa tim i započnem lečenje.

Bipolar je zapravo manično depresivna psihoza, to je doživotna psihička bolest u kojoj se često smenjuju plus i minus faze raspoloženja. Kada sam u plus fazi sve mi je super, euforičan sam, kažu i previše, a bez nekog posebnog razloga, kreativan sam, pišem pesme, (svoje najljepše pesme poput "Nisam te zaboravio" i "Na distanci", napisao sam u toj kreativnoj fazi sa 22 godine a tada nisam ni znao da sam bipolaran) nastupam, stalno putujem, snimim album i preko 20 spotova za par meseci, trošim previše novca, previše sam energičan, mogu i smem bukvalno sve, ne spavam noćima, svađam se i sa razlogom i bez razloga, a kada je minus, depresivna faza, bukvalno ne možete da ustanete iz kreveta, nije vam ni do čega, ništa nema smisla i samo razmišljate kako da sebi prekratite muke.

Novi dan, novo jutro mi je nekad blagoslov, ali češće prokletstvo i pitam se zar opet… Smrt mog oca 2015. godine koji je umro od raka pluća u 57 godini života za samo par meseci, dodatno mi je pogoršalo stanje i onda naravno opet lekovi Seroxat, Eftil, Rivotril, Bipodis, LIitijum… Zbog bolesti često nisam mogao da nastupam, pravio sam pauze u karijeri po 5,6 godina, ulazio sam u sukobe sa mnogim uticajnim ljudima u medijima, zato sam u mnogim medija i zabranjen, ali ne kajem se zbog medija, opet bih. Uz Bipolar često ide alkolizam, ali sam alkohol zauvek ostavio. Rešio sam da progovorim o svojoj bolesti jer to nije sramota, to može svakome desi, od nagomilanog stresa, moze i genetski, ja sam protiv stigmatizacije, jer bipolarne osobe (uglavnom) nisu ni ni lude ni agresivne, osim ponekad prema sebi.

Želim ovom prilikom da pružim javnu podršku svima koji boluju od Bipolarnog poremećaja, Border linea, post traumatskog stresnog sindroma, paničnog i anksioznog poremećaja i bilo koje druge mentalne bolesti i da im poručim da obavezno piju terapiju i da će biti bolje, valjda… Teško jeste, ali najlakše je odustati od svega i predati se. Pokušajte da izađete iz tzv. zone komfora i suočite se sa svojim problemima, strahovima, okružite se pozitivnim ljudima, pokušajte da pronađete neki smisao, te savete je meni dala divna doktorka Radmila Stupar Đurišić koju sam slučajno upoznao na jednoj televiziji u Podgorici i jako sam joj zahvalan na tome, jer su svi ostali uglavnom umesto saveta davali samo lekove, koje naravno, morate redovno uzimati jer je terapija obavezna, zato što bipolar nije izbor, već ozbiljan hormonski poremećaj mozga, to je hronična bolest, nažalost sa velikim brojem samoubistva. Znači poenta je da vas nešto radi, da vam prija, da pronađete neki svoj lični antistres.

Meni su na primer najveći antistres šetnja sa mojom malom kućom, zatim kad odem na Žabljak, u Perast, na Adu Bojanu a posebno mi prija moje Cetinje kad odem kod familije, pa uživam sa mojim strikom Rajkom koji najviše likom i ponašanjem podseća na moga pokojnog Taja, pa me sve mine želja. Naravno, mnogo znači podrška porodice i prijatelja, mada nažalost često mnogi vam okrenu leđa. Ali da završim u malo vedrijem tonu. Rekao mi je jednom psihijatar: Znate bipolar je bolest umetnika, bolest Holivuda i nabrojao mi 20-ak svetskih zvezda koji su priznali da boluju od Bipolara, (a pola od njih se ubilo,) ja se onako gorko nasmijah i kažem: Hvala doktore, ali takav Holivud mu ne treba, baš ste me utešili sada."

Inače, od Bipolarnog poremećaja boluju Britni Spirs, Maraja Keri, Džoni Dep, Žan klod Van Dam, Ketrin Zita Džons, Kane West, Džim Keri, Sting, Kortni Lav,Sinejd o Konor , a bolovali su i Robin Vilijams, Ejmi Vanhaus, Kurt Kobejn, čak Merlin Monro, Van Gog i Betoven, zato je i mnogi zovu bolest umetnika.

 

Povezane vesti

  • Korisnik: Vladimir
    19/04/2019 - 21:43
    Ne postoje lekovi koji lece bolesti, samo ih drze pod kontrolom. Ko misli da ce ga lekovi izleciti ima problem.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi