NEOBJAVLJENI DETALJI! Potresna ispovest Branke Petrić o životu i smrti Bekima : "Rana je bila kao malina, držao je pištolj u ruci!"

Tuga.

 Branka Petrić i Bekim Fehmiu
 Foto: Privatna arhiva

Kao prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branka Petrić je otišla u penziju. U tu izuzetnu pozorišnu i filmsku kilometražu stalo je mnogo odličnih filmova i predstava, kao i dve prestižne Sterijine nagrade.

Međutim i pored svega, ona ne staje. Trenutno snima dve TV serije ("Od vrata do vrata" i "Urgentni centar"). U pozorištu je skoro svako veče, a aktuelna je predstava "Arzamas" po romanu Ivane Dimić.

Februar je mesec rezervisan za FEST, a ovogodišnja centralna uloga u vizuelnom identitetu poznatog filmskog festivala rezervisana je za lik Bekima Fehmiua.

Zato i sam slogan ovogodišnjeg FEST-a ima naziv "Skupljači emocija" kao referenca na film "Skupljači perja" koji je bio katapult u karijeri Fehmiua. Ove godine je i tužna desetogodišnjica kako nas je napustio slavni glumac.

U razgovoru za medije sakupljane su emocije Branke Petrić, divne i snažne žene koja, pored svoje lepote i talenta, nije u svom biću sakupila ni trunku sujete i znala je da se raduje i uživa u velikom uspehu svog muža, kao što će znati da bude njegov oslonac i "cevčica za vazduh" (kako će to reći njihov sin Uliks u intervjuu za Nedeljnik) u godinama kada je vazduh i život bio zagađen nacionalizmom i svakakvim grozotama.

- Svaka lepa i velika ljubavna priča ima tužan završetak. Naša ljubav je bila takva i prolazila kroz razna iskušenja, ali nije imala tužan završetak. Svako će na svoj način otići sa ovog sveta, ali naša ljubav je do kraja bila lepa i velika.

- A zašto te velike ljubavi imaju tužan završetak? Nešto se desi. U našem slučaju, ona je stalno dobijala neke nove kvalitete i zahvaljujući tome mi smo preživeli 43 godine zajedno. Svaka ljubav i zajednički život je biljka koju treba da negujete, da je osvežavate, ali desi se i da ona usahne. A bude i perioda rutine i onda se potrudite da oživite. Na početku nisam ni ja sasvim upoznala Bekima. I kasnije, kad su prošle mnoge godine braka, znala sam da mu kažem: "Ti si i dalje spreman da me iznenadiš." A to je važno.

- Momenat gostovanja našeg pozorišta u Rusiji bio je uzbudljiv za ceo ansambl. Dve nedelje smo bili u tadašnjem SSSR-u, sedam dana u Moskvi, sedam dana u Sankt Peterburgu (tada Lenjingrad). A na turneju Bekim i ja krećemo kao momak i devojka. Ali stalno je među nama promenljivo, ide dobro, pa ne ide. Prođe Moskva i dođe Lenjingrad, obilazimo muzej Ermitaž, a ona koja nas vodi po njemu u razgledanje je prelepa Ruskinja Ljudmila. Kosa joj do pola leđa, plava. I svi muškarci oko nje. I Bekimu se ona dopadne, a i da preseče jer je naša veza ne baš čvrsta. I on krene sa Ljudmilom, a ja igram neke predstave. Strašno. Njega nema u hotelu, čekam ga, patim. Nema ga. Uto nailaze moje drugarice Rada Ðuričin i Olga Savić. Napolju je minus trideset, a one kažu: „Ajde da prošetamo da ti bude lakše.“ Tu je bio veliki park. Šetamo i vidimo u daljini vatricu. Krećemo ka njoj, tu je jedan krug i na sredini večita vatra a jedna babuška sa metlom čisti sneg. Čuva večitu vatru. Razmenimo s njom par reči. U tom trenutku nailazi čovek s violinom i kaže: „Djevuške, šta radite?“, i kreće u toj noći da svira. I kada sam se sećala svega toga, pomislim, da nije bilo tako kako je bilo, možda nikada ne bih imala fantastičan doživljaj kao te noći. I uvek sam tako gledala stvari u životu.

- Bekim nije došao te noći, već tek sutradan na voz. I Ljudmila dolazi da ga isprati. Ceo ansambl je napolju, a oni se pred svima ljube. I ja to vidim. Brzo se stigne do Moskve, a do Beograda posle dve noći. Njega ceo ansambl prezire. Ljudi su na mojoj strani. Dim ide iz lokomotive i kao da je Ana Karenjina. Svi idu na ručak u vozu. Bekim sam u kupeu, niko mu ne prilazi. On kao čita knjigu. I ja dođem i kažem mu: "Zdravstvujte. Šta čitate?" Vidim da mu je zaigrao osmeh. Prihvata moj zagrljaj, a ansambl reaguje: "Mi smo prezreli Bekima, a Branka mu se vraća."

- I posle toga se veza učvrstila. Zbližili smo se. I on je imao dilemu u vezi sa mnom. Rekao je mom tati da sam ja malo skakutava. Istovremeno, govorio je da se neće oženiti glumicom.

 Branka Petrić i Bekim Fehmiu
Foto: Privatna arhiva

- Možda meni ponekad fali tog makar malog ega. Neka druga devojka bi rekla: "Nikad više neću da ga vidim." A ja sam potpuno shvatila šta je za njega značila ta Ljudmila. Značila mu je kao mladom čoveku jednu super avanturu. U smislu, kad se uzme u obzir turneja, daleka zemlja… Rekao je i da je hteo da prekine sa mnom. A ja sam u šali rekla: "Pa mogao si da nađeš neku ružniju."

- Ja sam se od majke, od porodice, nadobijala baš mnogo ljubavi tokom celog života. Čak mi i sad ta njihova ljubav daje snagu. A sa ljubavlju ide i praštanje, razumevanje. Znala sam da on nikada ne bi došao kod mene da pita za oproštaj. On je bio takav, na neki način on se povuče i uvek je čekao da njega osvajaju. Takav je bio i na Akademiji. Mi smo šest godina bili kolege. I jedino sam mu ja pisala kad je bio u vojsci.

- I da se vratim na onu ljubav iz detinjstva. Ako se nadobijate te ljubavi, onda možete i da je dajete.

Posao

- Bekim je bio posvećen poslu. Toliko je tu izgarao. Kada je trebalo da igra u filmu kod muža glumice Mišel Morgan, onda je mesec dana učio intenzivno francuski. Ali projekat je propao. Žao mi je da bacim, ali imam sigurno petnaest scenarija za filmove koje on nikada nije snimio. Za film "Avanturista" morao je da nauči da igra polo, težak i opasan sport.

- Pazite, Bekim stiže iz Jugoslavije u Ćinećita studije, u filmski centar sveta. U jednoj sobi sedi Ingmar Bergman, a u drugoj Džejn Fonda. I on hoće da sam sredi svoje lice za ulogu. A mi smo imali ta predavanja Karla Bulića o masci na Akademiji. Kaže im: "Pustite mene", a ovi iznenađeni. Već su se žalili na njega: „Došao iz socijalističke zemlje, šta on zna?" On je riskirao, a mogao je Dino de Laurentis da mu kaže "Ej, mali!" Fasciniralo me je s kojom je on sigurnošću nastupao. Kao hazarder. I kad su hteli da mu promene ime zbog filma, rekao je: „Ime mi je dao tata i nema promena." A kad je bio na kastingu za ulogu u filmu "Avanturista", režiser Luis Džilbert je rekao da mora da nauči engleski. Inače, taj režiser je snimio tri filma o Džejmsu Bondu, između ostalog i čuveni "Špijun koji me je voleo". Bekim je u tom periodu u Londonu slabo izlazio. On je samo učio, učio, učio. I onda je došao pred ispit gde su sedeli producenti i odsnimio je scene. I dobio ulogu.

Bitan je i njegov izgled i on je odigrao veliku ulogu u njegovoj karijeri. Kamera ga je obožavala. To je govorio i Pinter kad je snimao "Skupljače perja".

- A posle petnaest, dvadeset dana snimanja „Avanturiste“ dolaze producenti kod njega i traže i oni da promeni ime. Zaustavljeno je snimanje. Većali su, a on nije hteo. U tom filmu je glumio i Šarl Aznavur koji kaže producentima da je sve to trebalo da reše pre snimanja. Na kraju se pojavljuje reditelj i kaže: „Ti si pobedio.“ Bekim mu odgovori: "Nisam se ni sa kim borio."

- Italijani su ga obožavali. Imao je hotel u koji bismo dolazili kada je snimao u Rimu. Imao je svoj apartman. Kada sam napunila neke svoje godine, Uliks i Hedon su mi napravili iznenađenje. Odveli su me u isti taj hotel u Vili Borgeze gde sam odsedala sa Bekimom. Priredili su mi divno iznenađenje za rođendan.

Da li ste znali da će prekinuti sa glumom?

- Nisam. Imao je intervju u Politici. Novinarka ga je uhvatila za intervju posle predstave "Gospođa Kolontajn". Cela atmosfera je grozna. Sve se drma u zemlji. U nedelju izlaze novine. Kupujem ih i naslov je "Ko je video, video je". Nedelju dana u kući je bilo kao da je neko umro. Znala sam da je gotovo u smislu njegove profesije. Još je snimio dve stvari na Zapadu.

- A kada su počeli sukobi i propaganda, on dobije dve ponude za domaće filmove. Jedna ponuda je da igra nekog Turčina koji muči Srbe, a druga isto tako nešto grozno. On u tom času potpisuje ugovor i igra glavnu ulogu u dva nastavka u seriji o životu Svetog Josipa. Ovde, pošto kreće svakakva propaganda, on može da igra samo Turčina, a u Italiji, papa kad je video njegovu ulogu Svetog Josipa, rekao je: "Ovo je vrlo interesantno, moraću da se pozabavim Svetim Josipom." Tema serije je najtajnovitiji deo Svete porodice kada beže iz Jerusalima u Egipat. I kaže meni Bekim: "Eto šta mi nude u Italiji, a ovde da igram Turčina koji muči Srbe."

- Pričala sam vam o tom skladu Bekimovom u smislu kako je mislio, radio i živeo. I sam njegov kraj je isti takav.

- Kada je on zaćutao i nije hteo više da radi, onda ćutanje postaje rečitije od reči. Ukinuo je sebe. Ukinuo sve ono što je mogao da bude.

Samurajska smrt Bekima Fehmiua

- Šta je samuraj? On mora da bude hrabar, da poštuje sve kodekse. Često je citirao Seneku, parafraziram: "Vlast nad samim sobom je najveća vlast."

- I dan-danas pomisao na to kako se na to pripremao — da ne bude u našoj spavaćoj sobi, nego u radnoj, da bude pokriven. Otac jedne moje prijateljice je izvršio samoubistvo. Pucao je sebi u glavu i razneo je. A Bekim je pucao u slepoočnicu i jedna je žena rekla da je rana bila kao malina. I pištolj je ostao u ruci. Ispod čaršava, da ne doživim šok.

- To je bila kompletna režija smrti. Taj otoman u njegovoj radnoj sobi je boje vašeg džempera (crven, bordo, prim. B. R.), tako da nisam videla krv. Doneo je jastuk i sat koji ja sada uvek nosim i oproštajno pismo. Potpuno zaokružen čin. Čista estetika. Kada smo išli na identifikaciju, Uliks je rekao: "Kako je tata lep." A Hedon je pomogao bolničaru i na leđima nosio svog voljenog tatu.

- Bekim nije hteo nigde da ga stavljaju i svrstavaju. On je pripadao svojoj porodici i našoj porodici. I veoma i istinski je doživljavao ono što je počelo da nam se dešava i ono što mi sada živimo. Jer danas nam deluje da se sve urušilo. Čemu tačno da verujemo? Toliko se na globalnom planu stvorilo nepoverenje. Vreme se iščašilo iz zgloba i kao da se svi pitamo da li je došlo do neke tačke potpunog beznađa, bezidejnosti, bez neke vodilje. Neko je izjavio da je utopija sada glavna ideja. A Bekim je već to osećao. Za njega je umetnost bila najuzvišenija i kada je osetio da se svet urušava, a da ne govorim o našoj situaciji kada se pojavljuju najgore ljudske osobine, on je bio razočaran. Nije ni samo razočaranje već ono: "Svete, neću te više takvog. Želim neki drugi svet. Lepši i plemenitiji. Nosi se."

 

Povezane vesti

  • Korisnik: GG
    03/03/2020 - 09:25
    Zašto se ubio Bekim Fehmiu?
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi