UMIREM DANIMA, A NE MOGU DA UMREM I. S. probudio svoju ženu i pozvao je da dođe kod njega u zaječarsku bolnicu. Kad je stigla, priznao je ubistvo

Osvetljen je epilog stravične priče koja potresa i upućuje da nema sudnjeg dana dok se duša ne oslobodi tereta.

bolnica
bolnica, Foto: Tanjug

I. S, čije podatke iz obzira prema njegovoj nedužnoj porodici, nisu navedeni, ubio je 28. avgusta 1971. lepu pastiricu Zagorku Milenković iz knjaževačkog sela Ošljane, o čemu se dve decenije nije znalo, a još tri decenije se ćutalo.

Osvetljen je epilog stravične priče koja potresa i upućuje da nema sudnjeg dana dok se duša ne oslobodi tereta.

- Umirem, danima, a ne mogu da umrem - gušeći se, ovim rečima, I. S. probudio je telefonom svoju suprugu i pozvao je da prvim šinobusom dođe kod njega u zaječarsku bolnicu.

Kada je stigla, rekao joj je:

- Idi u policiju i ispričaj. Ja sam ubio Zagorku. Svedočila je protiv mene. Samo je ona videla da sam izbio oku onom momku dok sam bio u lovu. Govorila je istinu. A, ja joj obećao da ću joj se osvetiti. I, ubio sam je. Onim mojim karabinom, sa bajonetom na vrhu. Oružje sam, potom, bacio u jamu. Molim te, požuri i prenesi im to! - pričao je.

Žena je otišla u policiju, dala izjavu i patrola je krenula. Kada su, međutim, stigli u zaječarsku bolnicu, I. S. nije bio živ. Bio je to kraj dvodecenijske potrage za počiniocem gnusnog zločina nad Zagorkom Milenković, prelepom pastiricom.

Istraga je utvrdila prostrelne rane iz karabina i ubode noža u predelu grudi.

Kako bi se otkrili motiv zločina i počinilac, privedeno je i ispitano oko tri stotine ljudi, oduzeto i veštačeno njihovo oružje, obavljene su čak tri ekshumacije.

Uviđaj
Uviđaj, Foto: Alo!/ Rajko Ristić

Pod istragom je bio i ubica, u selu poznat i upamćen po bahatosti, od koga su mnogi strepeli i sklanjali se.

- Službenu belešku policije sa izjavom supruge I. S. čuvam gotovo tri decenije - govori Mirjana Jovičić (72), sestričina ubijene Zagorke.

- Mene i sada progoni sećanje na tu noć, kada se od stada nije vratila kući. Pamtim kako su tetka i teča, sa fenjerima, izbezumljeni tumarali pašnjacima i dozivali je. Celo selo se podiglo da je traži. Našli su je sutradan, oko podneva. Sumnjali su da je stradala zbog lepote. Umrli su, nisu saznali istinu. Da li bi im bilo lakše da jesu? - pita se.

- Ispričala sam, sad mi je lakše. Nije lako istinu nositi u sebi, trebalo mi je ovoliko vremena da skupim hrabrosti i sve ovo kažem. Vi, možda, ne razumete... Ako nekome smrt potpiše nevinost, stigne brže od kazne i presudi mu, zločin je - nerešen. I, šta ostaje porodici žrtve? Da se pomiri, mada istinu zna? Da se ne miri? Ja sam odlučila da se ne mirim - kaže.

Mirjana Jovičić potom na groblju pali sveću ispred mermernog spomenika, na kojem je fotografija mlade, lepe žene.

- Zbog vas sam poranila, mada svakog 28. avgusta palim sveću - kaže.

 

  • Korisnik: Govori istinu
    19/01/2020 - 09:49
    Govori doktore ... sta ste radili u bolnici ...
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi